Dokumentarni film DRUGA LINIJA – novosadska avangarda je nastao kao rezultat dugogodišnjeg istraživanja neoavangardne umetničke scene s kraja 60-tih i tokom 70-tih godina u Novom Sadu, koja je zbog tadašnjih kompleksnih socio-političkih prilika do danas ostala marginalizovana.

Mladi protagonisti, tadašnje alternativne kulturne scene u Novom Sadu su se svojim radom unutar zvaničnih kulturnih i umetničkih institucija u gradu, kroz ponašanje i delovanje, koje je podrazumevalo ekperimentalne i nove umetničke forme i medije, suprotstavili „umereno-modernističkom” kulturnom modelu. Progresivni kulturni pokret novosadske umetničke scene je, od samog začetka, bio i važan deo šireg neoavangardnog pokreta čiji su jaki centri bili Ljubljana (OHO grupa), Subotica (grupa Bosch+Bosch), Zagreb (Goran Trbuljak, Braco Dimitrijević, Tomislav Gotovac), a kasnije, i Beograd (Marina Abramović, Raša Todosijević). Kroz umrežavanje, razmenu iskustava, zajedničke izložbe i akcije, a delovanjem unutar tadašnjih snažnih kulturoloških pomeranja, Novi Sad je izrastao u jedan od vodećih centara nove, alternativne, urbane kulture na prostoru bivše Jugoslavije.

Kulturno-umetnička emancipacija koja je podrazumevala slobodu izražavanja pojedinca i njegovu kreativnu reakciju na birokratski utvrdjene okvire kulture i umetnosti, postala je velika smetnja etabliranim umetnicima i državnom aparatu. U periodu izmedju 1972. i 1974. godine surovom intervencijom je zaustavljeno dalje delovanje i razvoj novosadske alternativne kulturne scene. Tadašnje kompletno rukovodstvo institucija i časopisa je smenjeno, autorima je onemogućavan dalji rad, zabranjena je distribucija filmova sa izraženom društvenom kritikom, filmovi su bunkerisani, petorici aktera pokreta je suđeno, dok su dva člana grupe KŎD osudjena na osam i devet meseci zatvora.

Slična intervencija se desila i u ostalim jakim centrima progresivne kulture bivše Jugoslavije, ali je, po rečima samih protagonista, u Novom Sadu bila najrepresivnija i žestoke posledice koje je ostavila su jasno vidljive i danas.

Marginalizacija i nepoznavanje plodne kulturne produkcije u Novom Sadu, iz naznačenog perioda, je u velikoj meri uticala na aktuelno stanje kulture grada i šire, jer pre svega mladi stvaraoci nemaju svest o progresivnoj lokalnoj umetničkoj tradiciji na koju bi mogli da se oslone.